Činjenice kažu sledeće: Svetislav Basara objavio je skoro pedeset naslova u prethodnih četrdeset i tri godina rada, od pripovedne zbirke Priče u nestajanju (1982) do romana Minority Report (2024). Činjenice dalje kažu da je on postao nezaobilazno ime svoje generacija, autor koji prati aktuelne tendencije i poetičke promene u svetskoj književnosti i koji bi, u drugim okolnostima, bio u rangu Eka ili Pinčona. Najzad, činjenice kažu da Basara, kroz sve tri faze svog rada (prva traje do početka devedesetih, druga do kraja prve decenije XXI. veka, a treća od tada do danas), sabira iskustvo svoje i prethodne generacija književnika i stvara opus koji je iznedrio naredne naraštaje koji su pisali ili još uvek pišu pod njegovim uticajem.
Ko ili šta je Basara?
Od osamdesetih do danas, Basara neprekidno pomera granice jugoslovenske i srpske proze – premda je objavljivao i naslove znatno nižeg kvaliteta – i stoga je njegova bibliografija puna naslova koji su inovativni i prekretnički, na formalnom, strukturalnom, organizacionom, kompozicionom, tematsko-motivskom, simboličkom i jezičkom planu. Kroz skoro ceo spisateljski rad, on se bavi neobičnim i neuobičajenim fenomenima svoje i tuđe svakodnevice, neretko odlazeći daleko u prošlost i predviđajući daleku budućnost, pokušavajući da formira jedan sveobuhvatan književni svet u čijem središtu može da se prepozna nekoliko ključnih reči: parodija, dekonstrukcija, paranoja i sumnja.
Basara posmatra sadašnjost i prošlost tako što ih dovodi u pitanje i jasno izražava svoju skepsu povodom ustaljenih obrazaca koji vode naš svet napred u proteklim vekovima. Ovi postupci nisu prisutni u apsolutno svim njegovim delima, ali jesu u ključnim romanima – Fama o biciklistima (1988) i Uspon i pad Parkinsonove bolesti (2006) – a u mnogima od njih prisutan je postupak „travestiranja mističkih motiva i religioznih tekstova iz različitih tradicija“, po tvrdnji Maje Rogač. Razlog tome leži u činjenici da je Basara u svom interesovanju za književnost pokazivao i afinitet prema filozofiji, religiji i istoriji, a spoj svih ovih grana pomogao mu je da izgradi temelj za prozni rad koji ih sve prožima i koji pokazuje suštinsko razumevanje kako književnih tradicija, tako i filozofskog diskursa.
Basara posmatra sadašnjost i prošlost tako što ih dovodi u pitanje i jasno izražava svoju skepsu povodom ustaljenih obrazaca koji vode naš svet napred u proteklim vekovima. Ovi postupci nisu prisutni u apsolutno svim njegovim delima, ali jesu u ključnim romanima – Fama o biciklistima (1988) i Uspon i pad Parkinsonove bolesti (2006)
Fama o Fami o biciklistima
Filozofska refleksija i snažna egzistencijalistička crta među važnim su aspektima Basarinog pisanja, a njegovi likovi često se nalaze u apsurdnim i nadrealnim situacijama koje ih prisiljavaju da se suoče sa neočekivanim potragama. To je slučaj u romanu Fama o biciklistima u kom se umešanost više protagonista u tajno društvo i njihova manipulacija istorijskim događajima prepoznaju kao metafora za šira pitanja o kontroli, sudbini i prirodi stvarnosti.
Kroz neobičan kult koji veruje u reinkarnaciju i cikličnost istorije, autor oslikava svet u kojem se principi i uverenja pretvaraju u besmislene rituale. Likovi se nalaze u situacijama koje se čine logički nemogućim ili kontradiktornim, a te situacije ne samo da naglašavaju apsurdnost uloga i sistema, već i upućuju čitaoce na razmišljanje o neizbežnoj prirodi ljudskog postojanja koje često deluje kao beskonačan krug bez smisla. Mnoge od primarnih tema i osnovih stilskih odrednica Basarine proze – poližanrovski karakter, poigravanje sa fokalizacijom, polifonija, satira, humor, itd. – vide se upravo u Fami o biciklistima, romanu koji se ističe po kvalitetu, recepciji, uticaju na kasniji rad, spoju različitih pripovednih obrazaca, tehnika i pristupa, te slojevitoj naraciji (dokumenta, pisma, dnevnički zapisi i drugi fragmentarni tekstovi predstavljeni u obliku pronađenog rukopisa).
Ova kolažna struktura postepeno otkriva tajanstveni uticaj i operacije društva Male braće, mešajući stvarne istorijske događaje sa fikcionalizovanim prikazima u maniru istoriografske metafikcije koju je u knjizi Poetika postmodernizma opisala Linda Hačion, a sve to kako bi se stvorila slika koja briše granicu koja razdvaja činjenice od fikcije i naglašava neuhvatljivu prirodu istine i istorije. Šira recepcija počela je brzo nakon publikovanja, a status koji je stekao kod čitalaca i kod kritike zadržao je do danas, uprkos činjenici da ovaj roman nije postao dobitnik i NIN-ove nagrade koju je – u konkurenciji vrhunskih romana koje su, između ostalih, napisali Dragan Velikić (Via Pula), Borislav Pekić (Atlantida) i Dubravka Ugrešić (Forsiranje romana reke) – dobio upravo roman potonje spisateljice.
Mnoge od primarnih tema i osnovih stilskih odrednica Basarine proze – poližanrovski karakter, poigravanje sa fokalizacijom, polifonija, satira, humor, itd. – vide se upravo u Fami o biciklistima, romanu koji se ističe po kvalitetu, recepciji, uticaju na kasniji rad, spoju različitih pripovednih obrazaca, tehnika i pristupa, te slojevitoj naraciji
Uspon i Uspon i pad Parkinsonove bolesti
Mnogi od tematsko-motivskih, formalnih, žanrovskih i stilskih elemenata Fame o biciklistima ponavljaju se i u romanu Uspon i pad Parkinsonove bolesti u kom Basara uzima sličan okvir priče u priči, u čijem se fokusu sada ne nalazi jedno tajno društvo, već jedan tajnoviti pojedinac, Demjan Lavrentjevič Parkinson, navodni izumitelj i nulti bolesnik od Parkinsonove bolesti. Iako svojim stanjem ne uspeva da dostigne slavu i relevantnost kojima se nada, on mora svoju priliku za besmrtnost da pronađe na drugi način, misterijom i dvosmislenim intrigama, tako se približavajući osnovnim idejama na kojima se zasniva prisustvo Male braće i od kojih kreće roman Fama o biciklistima koji se javlja u maniru neočekivanog lajtmotiva, a autor otvoreno ili suptilno aludira na junake, teme i društvo u njegovom središtu.
Ipak, Uspon i pad Parkinsonove bolesti, uprkos delimičnoj repetitivnosti narativnog postupka koju pominje Mihajlo Pantić, zadržava svoju individualnost i poziciju u autorovom opusu, što nagradama kojima je ovenčan (uključujući NIN-ovu), što najavom određenih poetičkih crta koje su evidentne u kasnijim delima. Pre svega, radi se o upotrebi alternativnih sudbina stvarnih ličnosti iz sveta književnosti koje se u ovom romanu javljaju zapisima koji deluju autentično, premda je jasno da iza njihovih tekstova stoji sam Basara. Takođe, ovim romanom provejava tekst Tractatus antiheliocentricus koji se opisuje kao kapitalno delo D. L. Parkinsona, a koji je zapravo Basarin esejistički tekst Ideologija heliocentrizma (1999) koji se ovde donosi fragmentarno i u drugačijem kontekstu koji ispituje granice autorstva i verodostojnosti književnog teksta. Uspon i pad Parkinsonove bolesti oslikava stvarnost kroz prizmu pseudofikcije, koristeći elemente apsurda i groteske kako bi komentarisao društvo, politiku i prirodu savremenog čoveka. Pričom glavnog junaka aluzivno se razmatraju teme egzistencijalne krize i identiteta, a kako je glavna motivska okosnica bolest koja se krije u njegovom naslovu, jasno je da bolest o kojoj se govori nije samo fizičkog karaktera, već je, možda i očiglednije, to i duhovno i moralno oboljenja koja pogađa celo društvo.
Kroz borbu D. L. Parkinsona sa bolešću, čitaoci postaju svedoci njegove unutrašnje borbe i preispitivanja života, ali i odnosa s okolinom koja često razume njegovu patnju i ne može da spozna sve slojeve njegove percepcije realnosti – ili makar načina na koji on prividno predstavlja ovu slojevitost. Stoga, ovo nije samo roman u formi pronađenog rukopisa koji je žanrovski na granici tragedije pojedinca sa medicinskom podlogom, već je u pitanju i filozofska refleksija o smislu života i ljudskoj otpornosti, kao i kritički pogled kako na epohe o kojima se radi u narativu, tako i na vreme u kom se roman javlja.
Staro, novo, najnovije
Kao plodan pisac koji je objavljivao knjige različitih formi i vrsta, Svetislav Basara tražio je načine da uobliči svoj opus i da formira određene tematske ili žanrovske krugove, odnosno naslove koji bi se mogli čitati zajedno sa drugima. Tako objavljuje dela koja se nastavljaju na ranija i skuplja određene tekstove u zajednička izdanja koja ističu njihovu srodnu prirodu i podstiče nove čitaoce da se vrate unazad i ponovo upoznaju njegov rad. Romani Fama o biciklistima i Uspon i pad Parkinsonove bolesti ostaju ključni u njegovom opusu i nameću se kao temelji tematskih, formalnih i poetičkih okvira unutar koji se čitaju mnogi kasniji naslovi, ali i naspram kojih se formiraju nova dela autora kojima rad ovog stvaraoca ostaje neka vrsta vodilje.
