Portal za književnost i kritiku

Foto Denis Lovrović
Poezija Bore Ćosića

Profane pjesme

Donosimo izbor iz zbirke poezije Bore Ćosića „Profane pjesme“, koja je nastala tijekom berlinskog lockdowna 2020. godine u Berlinu
Može se reći da ova “poezija” vezuje se za ono čime sam se i ranije bavio, spajanjem “svetog i profanog” u umetnosti, svim onim oblicima koji izmiču iz klasičnog kanona književnosti, oslanjajući se na avangardne pojave umetnosti poslednjih sto godina.

Tri kratka: Bora Ćosić o novoj zbirci poezije

Molim vas da nam predstavite ukratko vaš novi rukopis. U kojoj je fazi pripreme i kada očekujete da će biti objavljen kao knjiga?

Za mene, Profane pjesme su primer “pučke” jednostavne poezije, rimovane i ritmične, sa asocijacijom na staru rimsku liriku. Knjiga je u prelomu i izlazi uskoro u nakladi HDP-a..

Kako se tekst odnosi prema vašim dosad objavljenim knjigama? U čemu se vide kontinuiteti, a u čemu vidite odmak od dosad objavljenoga?

Profane dolaze kao odjek ranije ideje: u Tutorima postoji poglavlje rimovane proze, ispisane pučkim jezikom slavonskim, devetnaestog veka. Potom, tamo je i jedna “pjesmarica”, kakve su pisane u prvoj polovini dvadesetog veka, takođe na ivici pismenosti, po čemu su bile privlačne zarad svoje nakaradnosti.

Sve to je sada, u nekoj novoj varijanti obnovljeno u Profanim.

Možete li nam pokušati približiti vaš novi tekst oslanjajući se na koordinatni sustav već postojećih i poznatih knjiga i autora, filmova, glazbe, pop-kulture? I još, oslanjajući se na metafore?

Može se reći da ova “poezija” vezuje se za ono čime sam se i ranije bavio, spajanjem “svetog i profanog” u umetnosti, svim onim oblicima koji izmiču iz klasičnog kanona književnosti, oslanjajući se na avangardne pojave umetnosti poslednjih sto godina. Tu svakako ulazi iskustvo filma (posebno nemog), pop-arta, enformela, i onog što smatram mešanom umetošću (mixed-media).

 

PROFANA

Da je Katul ovde boravi0
s pijanim smetljarima bi se skompao
a kad bi se od toga oporavio
jedan iz Iraka na ćošku bi ga spopao

da je Katul ovde boravio
videlo bi se da ga turski dućan rajca
u Kant Strasse još bi jedno pivo popio
biciklom bi srušio jednog policajca

da je Katul ovde dopao
vodio bi Lezbiju u Urania kino
Tačno u podne silno bi im se dopao
posle bi otišli kod Grka na vino

da je Katul ovde boravio
uz jedan auto zastao bi da se popiša
otišao bi pošto je drva istovario
kod kurdske frizerke da se ošiša

baš sam to naučio od Katula
neka je rečenica što prostija
ko krigla piva ko šibica škatulja
eto mene pesmi u gostima

26. 9. 2020.

 

ULIČNA

Da je Katul u ovoj ulici boravio
ostao bi za njim samo rimski šanac
pa i ja kad sam je jedanput zaboravio
na vlastitom uglu postao sam stranac

u svakoj ulici neka druga počiva
kada uspe od ljudi da se oporavi
izmigolji pipanju izmakne se očima
u svakoj ulici jedna druga boravi

da je osmotrim drugačije
ne treba mi lupa ni dalekozor
nego da je prvi put iz sobe nečije
vidim kroz nepoznati prozor

tako se kotrlja moja filosofska hektika
da mi je Katula prošla bi bez rizika
i moja traljava metrika
i moja metafizika

25. 9. 2020.

 

VIZURE

Da mi nije tog prozora
to malo svetla što mi je ostalo
ne bih razumeo ljudskog zazora
ni šta je od sveta postalo

misle da samo sam odavde virio
na suprotnu stranu trotoara
gde neki tip iz Sirije
staru gospođu vara

da svedok sam za bicikliste
za ostalo od gradskog pribora
za raznosače uvek iste
zadužene za ulicu Niebuhra

kad bi se domogli vizure moje
i šta je od nje postalo
znali bi kako stvari stoje
i šta je od sveta ostalo

2. 10. 2020.

 

PAOR

Mogao sam se i ja poseljačiti
naučiti šta je gde
pa da shvatim šta može značiti
zemlja i ono ispod nje

samo da sam hteo da zaorem
ko kćeri zemlje muž
golim rukama paora
iskopao bih njenu srž

ali šta ako mi smeta
sve osim papira mojih
kad bitno ovog sveta
možda uopšte ne postoji

28. 11. 2020.

 

DNEVNA VEST

Kad bi neko sve naše bivstvo
u dnevnu vest pretvorio
pomislio bih da mi i nismo
nego neko ko o tome je govorio

mesto svakog koraka mog
koji prestao bi da postoji
došao bi onaj olovni slog
u tamnoj i masnoj boji

tako zamenjuju svojom kažom
ljude vrtove stoleća
da ga ne opišu reportažom
možda ne bi bilo ni proleća

17. 12. 2020.

 

PAS

Možda sam mogao biti pas
samo uz malo više vernosti
još da sam znao zalajati na glas
i da su mi dovoljne dve-tri kosti

kao pas usvojio bih taj režim
koji njegovu blagu narav čini
sasvim bih prestao da režim
i da ujedam po okolini

kao pas bez oštrih zubi
pitom u svemu kao i on
zagledan u onu trubu
dok reklamira gramofon

nekim lepim imenom bi me zvali
odlikovali u službi vojske spasa
pa bi me uredno pokopali
u aleji zaslužnih pasa

4.-5. 12. 2020.

 

OBRT U NIEBUHR STRASSE

Izgleda da se dogodio obrt
u mojoj maloj orbiti
pa mi je potreban osvrt
kako će ovo biti

da stvari budu stvari
možda će prestati da se trude
ni zbilja odjednom ništa ne kvari
niti zloupotrebljava ljude

tek u toj veseloj pometnji
na prvom spratu iznad sveta
ovome više nisam na smetnji
niti on meni smeta

nova galaksija Niebuhr Strasse
u dogovoru sa svemirom
od sada oglašava se
sopstvenom tamom i mirom

14. 10. 2020.

 

 

 

Bora Ćosić (1932) u jednoj glosi stoji: Rođen u Zagrebu, umro u Beogradu, živi u Berlinu. Studirao filozofiju (traljavo), njom se malo ozbiljnije bavi u starosti. Prevodio pjesnike ruskog futurizma (Hljebnikov, Majakovski). Uređivao novine i časopise (Mlada kultura, revija Danas, časopis ROK). Radio kao dramaturg u Avala-filmu, bio scenarist više dokumentarnih filmova, pisac dijaloga  za više filmskih projekata (režiseri Jože Babič, Aleksandar Petrović), scenarist u filmovima Fadila Hadžića i Bate Čengića, autor više televizijskih serija („Naše priredbe“, „Ludi rečnik“). Napisao više od 60 knjiga, neke u nekoliko verzija. Prevođen uglavnom u Njemačkoj (30 izdanja), u ostalih petnaestak zemalja manje. Kolumnist u splitskom Feral tribuneu, poljskom Rzeczspospolita, beogradskom Danasu, ciriškom Neue Züricher Zeitungu. Čest suradnik berlinskog (i nekih drugih izdanja) časopisa Lettre internationale. Dosta je čitao po raznim zemljama. Bilo je i nešto nagrada.

 

Danas

Poziv na Književnu rezidenciju Kamov 2024. s temom treće životne dobi

Rijeka

Tematski ovogodišnja rezidencija je usmjerena prema temama treće životne dobi - što znači starenje, demografska kriza, posljedice produživanja života, život u trećoj životnoj dobi s ograničenim sredstvima (...) dio su tema koje će se posebno pozitivno valorizirati, a očekivano od autora je da ih kvalitetno tematiziraju i čine dijelom svog promišljanja i kreativnog rada. Pravo na rezidenciju imaju umjetnici koji nemaju mjesto prebivališta u Rijeci, a rezidencijalni program svakom rezidentu osigurava honorar te po potrebi dodatna produkcijska sredstva (rok 17. travanj)

Natječaj za pjesničku rezidenciju “Vesna Parun” na otoku Zlarinu

Dvotjedna književna rezidencija za hrvatske pjesnike i pjesnikinje organizira se na Zlarinu, rodnom otoku Vesne Parun po kojoj projekt nosi ime. Obuhvaća boravak na otoku, posjet zanimljivim lokalitetima u Šibensko-kninskoj županiji i minimalno jedno javno događanje u Šibeniku i/ili na Zlarinu.

Izdvojeno

  • Tema
  • Izdvojeno
  • Tema
  • Izdvojeno
  • Tema
  • Izdvojeno
  • Tema
  • Izdvojeno

Programi

Najčitanije

  • Iz radionice
  • Glavne vijesti
  • Kritika
  • Proza
  • Kritika
  • Poezija
  • Glavne vijesti
  • Kritika
  • Poezija
  • Glavne vijesti
Skip to content